Beograd-Singidunum, prvi deo

Beogradjani znaju gde je omanji trg koga su sami prozvali Plato. Gledano, na trg, iz Vasine ulice, levo je zgrada Filozofskog fakulteta, desno Kapetan Mišino zdanje, u sredini spomenik Njegošu. Izmedju spomenika Njegošu i Kapetan Mišinog zdanja nalaze se tri polukrušne apside, sagradjene od cigala-izrazito velikih dimenzija. Da li ste se upitali nekad šta je to i zašto je tu.

Mudri profesor, čini mi da se preziva Ličina, kad je projektovao zgradu Filozofskog fakulteta i izgled ovog trga, osetio je da će prošlost ukrasiti sadašnjost Beograda i mučio se dok je našao rešenje da ostatke rimskog Singidunuma-prvog poznatog imena Beograda, srećno uklopi u vizuru modernog grada.

Te tri apside su ostaci rimskih termi – javnog kupatila grada Singidunuma, koji je u trećem veku imao oko dvadeset hiljada stanovnika. Nije mali broj složićete se. Nešto zapuštenih ostataka na Kosančićevom vencu, nešto u Rimskoj dvorani (o kojoj ću kasnije pisati) – to je sve što se može videti od grada u kome je četiri veka boravila IV Flavia legija, u srećnim vremenima Rimske imperije, zvana srećna (felix).

Prošlost treba poštovati jer je proistekla iz sadašnjosti. Kakva nam je sadašnjost takva će nam biti i prošlost i budućnost. A kako se mi odnosimo prema prošlosti? Siguran sam da niko od vas ko čita ovo nije znao da se radi o ostacima rimske arhitekture. Zar na ovaj način da se upoznajemo sa svojom prošloću. Gde su odgovrni u ovom gradu, gde je taj Zavod za zaštitu spomenika. Jedna tabla sa kratkim obavešenjem i ništa više.

Ostaje mi da konstatujem: Beograde, treba te privesti da odgovaraš jer ne poštuješ zakonske i moralne norme ovoga vremena.