Rezidencija Karadjordjevog sina kneza Aleksandra

Kada je Miloš Obrenović abdicirao 1839. godine i napustio Srbiju, nasledio ga je njegov stariji sin Milan, koji je umro posle mesec dana, pa je presto pripao Mihailu (posle druge vlade biće ubijen u Košutnjaku), koji je nastavio despotski da vlada, poput oca mu Miloša, pa je i on prognan iz zemlje. Ustavobranitelji su 1842. godine doveli na presto Karadjordjevog sina Aleksandra Karadjordjevića, koji je vladao do 1858. godine. Za potrebe Dvora Srbija je otkupila od Stojana Simića kuću u kojoj će rezidirati knez Aleksandar (gornja slika)

Na gornjoj slici, gledano iz današnje ulice Kralja Milana, vidimo:

• Levo Stari dvor (danas Skupština grada Beograda), gradjen od 1881 do 1884. godine.
• U sredini je rezidencija Karadjordjevog sina kneza Aleksandra (kuća Stojana Simića, na prvoj slici, gore, jasnije vidljiva). Posle ubistava Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 1903. godine, sledeće 1904. godine, nekadašnja rezidencija Aleksandra Karadjordjevića je srušena. Danas je na tom mestu parkovski prostor.
• Sasvim desno je zgrada, koja je, po projektu Koste Šrepalovića, izgradjena posle 1860. godine za potrebe kneza Mihaila. U jednom periodu u zgradi su bila različita ministarstva. Zgrada je srušena da bi se na njenom mestu izgradio, danas vidljiv, Novi dvor, koji je gradjen o d 1911 do 1918. godine, i u kome je danas Kabinet Pretsednika Republike Srbije.

Na ovoj slici vidi se levo zgrada Starog dvora, desno je Novi dvor a u sredini polukružna zgrada Maršalata dvora. Zgrada je srušena posle Drugog svetskog rata.

Najnovija slika ovog kompleksa dvorova bila bi ona koju bi vi sami sebi dočarali, i to tako, ako bi, danas, za trenutak, šetajući, zastali u ulici Kralja Milana i levo pogledali Stari dvor, desno Novi dvor a gledajući izmedju dvorova, prisetili se ovog kratkog prikaza jednog trenutka istorije Beograda, izgubljenog i sagledanog u vremenu i prostoru.

Burna je i duga tvoja istorija Beograde – lepotom i ljubavlju zagrljen prekrasni grade…

Ljudi, jel’ to moguće?

Švrljajući vebom, pod rečju Nandor alba, naidjem na jedan blog Ogledalo… u kome pročitah da je zabranjeno fotografisanje na Beogradskoj tvrdjavi, da je to naredila  direktorka svojim čuvarima i da čak ona ima nameru da uvede i plaćanje ulaznica prilikom ulasaka na  tvrdjavu.

Istina, nisam dugo vrmena bio na Kalemegdanu pa nisam siguran da li je to istina. Ako jeste onda mi nista ne preostaje nego da kažem:  jebem te Drino dok nakrivo tečeš.

Beograd-Singidunum, deveti deo

  Ako se naša civilizacija širi, i postaje globalna, zahvaljujući i magičnoj čestici zvanoj elektron, jedna druga civilizacija, civilizacija Rima, svoju obrazovanost i društvenu uskladjenost, širilia je, pored ostalog, i mačem. Taj rimski mač i rimska civilizacija stizala je nekad i do našeg grada, Beograda, koji se u tim dalekim vremenima zvao Singidunum.

U Donjem gradu, na Kalemegdanu, bila je radionica rimskih mačeva za potrebe legionara IV Flavia legije, stacionirane u Singidunumu. U zgradi u kojoj je bila radionica mačeva, a koja je stradala u požaru, najdeno je više od 5oo mačeva, delimično izgorelih.

Mač na gornjoj slici nadjen je u kastrumu, na Malom Kalemegdanu, u rimskom kolektroru za otpadne vode. Mač su koristili rimski legionari i on se razlikuje od strandardnog rimskog mača, zvanog gladius.

Rimljani su ovaj tip mača preuzeli o Sarmata, koji su stanovali na levoj obali Dunava. Vremeniski mač pripada kraju četvrtog veka. Karkteriše ga glava balčaka u vidu prstena, koja je na pojedinim, do sada pronadjenim mačevima, bila ukrašena tauširanjem, najčešče srebrom i zlatom, što nije slučaj sa našim primerko.

Ukupna dužina mača je 71 cm, dok je dužina sečiva 53 cm.

Da li sigurno znate u kojoj ste državi rodjeni?!

Proverite, niša vas ne košta, možda će vam nekad zatrebati.

• Kraljevina Srbija (1882)
• Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (1918)
• Kraljevina Jugoslavija (1929)
• Demokratska Federativna Jugoslavija (1945)
• Federativna Narodna Republika Jugoslavija (1945)
• Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (1963)
• Savezna Republika Jugoslavija (1992)
• Državna zajednica Srbija i Crna Gora (2003)
• Republika Srbija (2006)

Portret Makrina-remek delo rimske umetnosti

 Portret rimskog cara Makrina, čije puno ime i titula glase: Imperator Caesar Marcus Opellius Severus Macrinus Augustus.

Makrin je poreklom bio Mavar, a po vokaciji pravnik. Organizovao je ubistvo zloglasnog cara Karakale i vojska je Makrina proglasila za cara, a senat odobrio. Kako ga je vojska proglasila za cara tako ga je, pošto nije hteo da udovolji njenim zahtevima, i ubila. Makrin je vladao od 11. aprila 217 do 8. juna 218. godine.

Portret Makrina slučajno je nadjen, i delimično oštećen, prilikom dubokog oranja u ataru sela Boleč kod Beograda, na nekadašnjoj gradskoj teritoriji Singidunuma (ager Singidunensis).

Predpostavlja se da je bista Makrina mogla biti postavljena u nekoj vili sa carskog imanja ili možda na posedu kakvog uglednog rimljanina koji je bio blizak Makrinu.

I  veliki svetski muzeji rado bi poželeli da u svojoj postavci imaju ovakav eksponat, a on, danas, čami u depou jednoga muzeja. I to muzeja prestonice jedne države, a muzej se zove Muzej grada Beograda.