Ovih dana Mileševa se često pominije u povodu dešavanja sa njenim episkopom gospodinom Filaretom, kome je bilo zabranjeno da udje na teritoriju Crne Gore gde se nalazi deo njegove eparhije.
Manastir Mileševa je zadužbina kralja Vladislava (1234-1243) i sagradjena je 1218/1219 godine. Često je rušena da bi 1863-1868. godine bila obnovljena.
Mileševa posle obnove 1863-1868. Levo: zgrada škole, u sredini Stari konak, desno crkva bez zvonika, koji je kasnije sagradjen.
Manastir Mileševa podno obronaka planine Zlatar. Levo: Stari konak- sagradjen 1863-1864. Desno: Novi konak-sagradjen 1884. U sredini crkva sa zvonikom, koji je sagradjen 1911. godine.
Pogled na crkvu Vaznesenja i reku Mileševku koja se uliva u Lim u gradu Prijepolju.
Osnova crkve Manastira Mileševe, Starog konaka, Novog konaka-delimično oštećenog nabujaom rekom Mileševkom 1896. godine i ostaci gradjevina istraženih arheološkim iskopavanjima.
Levo: jugoistočna kapija, otkrivena arheološkim iskopavanjima na kojoj je podignut novi zvonik (desna slika) umesto starog koji je srusen i nalazio se na zapadnoj strani crkve (vidi gore slike).
Danas rekonstruisani Novi konak (deo prema crkvi)
Mileševa početkom dvadeset i prvog veka
Нека и ове фотографије покажу лаковерним следбеницима глобалистичког постмодернистичког светоназора, да србски народ није престао да гледа у Небо, и да никада неће! И нека им покажу, да србски народ има своју узвишену културу, и да се од ње никада неће окренути: “нек’ остане један Србин који ће је баштинити, она ће и даље бити жива!”
Бог помаже браћо Срби!
Imati u vidu reč apostola Pavla: “Da budemo u miru sa svima ljudima”. Mir nam je, kao što rekoh, potreban svima. Gospod Isus je još rekao da nije došao i govorio greha ne bi imali tj. nemamo izgovora da nismo znali šta treba činiti, kako postupati i živeti.