Beograd-Singidunum, rimski kastrum-Pariska ulica

Sve do 1973. godine smatralo se da je rimski kastrum zauzimao  samo prostor Gornjeg grada Beogradske tvrdjave. Medjutim, svojim iskopavanjima na Malom Kalemegdanu u neposrednoj blizini paviljona Cvijeta Zuzorić konstataovao sam pravac pružanja severoistočnog bedema kastruma i time ustanovio da je kastrum zahvatao i prostor Malog Kalemegdana. Sledećih godina odredio sam pravac pružanja jugoistočnog bedema i to u Biblioteci grada Beograda, tačnije u prostoriji danas nazvanoj Rimska dvorana kao i u parku ispred ulaza u Biblioteku gde se nekad nalazio spomenik Milanu Rakiću. Narednih godina ispod velike šetne staze kojom se ulazi na Veliki Kaelemegdan iz pravca francuske ambasade ustanovljen je i poslednji pravac prostiranja bedema, tj jugoazapadni bedem kastruma. Time je utvrdjeno da se rimski kastum (rimski vojni logor)  nalazio na prostou Donjeg i Gornjeg grada Beogradske tvrdjave, parka Veliki i Mali Kalemegdan kao i u delu modernog grada.

Sondažnim iskopavanjima na prostoru Velikog Kalemgdana ustanovljene su rimske ulice sa tremom ispred vojničkih baraka i brojni arheološki nalazi koji upućuju da je kastrum u Singidunumu sagradila IV Flavaia legia krajem prvog i početkom drgugog veka nove ere. Takodje, u eskarpi parka Veliki Kalemegdan  konstatovane su rimske barake, ali zbog tramvajskih šina one, ranijih godina, nisu mogle biti u potpunosti istražene. Ovih dana rekonstrukcijom Pariske i Ulice Tadeuša Košćuškog, tačnije rekonstrukcijom tramvajski šina, u produžetku ranije otkrivenih baraka, otkrivene su vojničke barake na znatnom većem prostoru, jer se veći deo povrsine i istrazuje.

U arheološkom smislu ovi najnoviji nalazi ne prestavljaju nešto posebno, pogotovo što je raspored rimskih gradjevina u svakom rimskom kastrumu, malte ne unificiran. Logično je da dominiraju vojničke barake što je potvrdjeno i ovim najnovijim nalazom.

Što se tiče prvog i osnovnog zadatka arheoligije da se svaki arheološki nalaz odredi u prostoru to je sa kastrumom u Singidunumu uradjeno. Medjujtim, postoji i drugi zadatak arheologije da se svaki nalaz sagleda i u vremenu. Kako je kasturum u Singidunumu trajao od prvog do sredine petog veka, treba  puno arheoloških nalaza da se dodje do tačnih odrednica.

O svim gore pomenutim nalazima pisao sam detaljno u stručnoj literaturi kao i u ovom blogu, dajući sumarni pregled iskopavanja u kategoriji Casstrum legionis.

Na donjim slikama su nalazi otkriveni u Pariskoj ulici u junu i julu 2009.  godine

Beograd-Singidunum, deveti deo

  Ako se naša civilizacija širi, i postaje globalna, zahvaljujući i magičnoj čestici zvanoj elektron, jedna druga civilizacija, civilizacija Rima, svoju obrazovanost i društvenu uskladjenost, širilia je, pored ostalog, i mačem. Taj rimski mač i rimska civilizacija stizala je nekad i do našeg grada, Beograda, koji se u tim dalekim vremenima zvao Singidunum.

U Donjem gradu, na Kalemegdanu, bila je radionica rimskih mačeva za potrebe legionara IV Flavia legije, stacionirane u Singidunumu. U zgradi u kojoj je bila radionica mačeva, a koja je stradala u požaru, najdeno je više od 5oo mačeva, delimično izgorelih.

Mač na gornjoj slici nadjen je u kastrumu, na Malom Kalemegdanu, u rimskom kolektroru za otpadne vode. Mač su koristili rimski legionari i on se razlikuje od strandardnog rimskog mača, zvanog gladius.

Rimljani su ovaj tip mača preuzeli o Sarmata, koji su stanovali na levoj obali Dunava. Vremeniski mač pripada kraju četvrtog veka. Karkteriše ga glava balčaka u vidu prstena, koja je na pojedinim, do sada pronadjenim mačevima, bila ukrašena tauširanjem, najčešče srebrom i zlatom, što nije slučaj sa našim primerko.

Ukupna dužina mača je 71 cm, dok je dužina sečiva 53 cm.

Beograd-Singidunum, osmi deo

  Pored ulica i vojničkih baraka, u kastrumu, na Velikom Kalemegdanu, u Singidunumu, nalaženi su brojni predmeti kojima su se služili rimski legionari.

Na gornjoj slici vidi se jedan žižak (lampa za osvetljenje), bronzana aplikacija u vidu lica za neki predmet, tri fibule (današnje zihernadle), koštana igla, figura pegaza koja je stajala na zastavi manje formacije IV Flavia legije (ranije smo rekli da je simbol legije bio lav) i pri dnu slike delovi vojničkog oklopa, koji je bio obavezni deo naoružanja rimskog vojnika.

Beograd-Singidunum, sedmi deo

  Na slici su pečati na rimskim ciglama-opekama, kojima su gradjene vojničke barake, u kastrumu, u Singidunumu. Rimski legionari imali su svoje radionice opeka i na opekama su utiskivali pečat jedinice koja ih je pravila.

Na gornjoj slici uglavnom su pečati IV Flavia legije, mada su zastupljeni i pečati drugih jedinica, koje su povremeno boravile u vojnom logoru. Dominiraju pečati sa tekstom:

• LEG(io) IIII F(lavia) F(elix)
• LEG(io) IIII FL(avia)
• LEG(io) IIII F(lavia)

Različiti pečati odgovaraju različitim periodima izgradnje kastruma.

Za razliku od kastruma, u civilnom naselju (deo Singidunuma van kastruma) uglavnom su nalažene opeke na kojima je bio pečat: SING(idunum) koje su proizvod civilnih radionica.

Beograd-Singidunum, šesti deo

  Upoznali smo se da dimenzijama rimskog  kastruma u Singidunumu, videli kako izgledaju bedemi, red je, sada, da udjemo u unutrašnjost ove rimske tvrdjave u kojoj je boravila jedna legija. A i to smo rekli, bila je to IV Flavia.

Da vas razočaram. Nije od arhitekture mnogo otkriveno u unutrašnjosti kastruma, nije, istina, ni mnogo istraženo. Čim predjete tramvajske šine i udjete na Kalemegdan iz Knez Mihailove ulice i odmah levo, u parku, otkrivene su tri rimske ulice, koje danas ne možete videti, ali od kojih jednu vidite na ovoj slici. Budite za trenutak arheolog i tako je posmatrajte. Ne očekujte da će te na slici videti rimsku ulicu rekonstruisanu poput Knez Mihailove ulice, u pitanju su arheološki ostaci.

Ali, pre nego što kažem nešto o ovim ulicama, reći ću vam i ovo: rimski imperatori kad su slavili trijumf (pobeda nad nekim narodom) u Rimu, u povorci, ispred imperatora, išli su zarobljenici, nošeni su opljačkani predmeti itd, a u imperatorovim kolima, odmah uz imperatora, stajao je rob, koji mu je šaputao na uvo: ne zaboravi da si smrtan.

Tako su i naše rimske ulice i gradjevine (vojničke barake) vremenom postale… da ne završim misao. Ni imperatori ni rimska arhitektura nisu izuzetak večitog kretanja.

Na slici ispod koje piše rimska ulica jasno se vidi da je ulica više puta obnavljana, vide se njeni ivičnjaci, zatim jama i zid preko jame. Sve gornje slike daju detalje ove ulice.

Istorija ulice sagledana je kroz njeno prvobitno trajanje, njeno napuštanje-presečeno jamom i na kraju njeno negiranje jamom i novim zidom, sagradjenim preko ulice i preko jame. Koliko gradjevinskih promena samo na jednom malom detalju i sve u periodu trajanja rimskog kastruma. Ne zaboravite, kastrum je na ovom mestu trajao više od četiri veka, tačnije od kraja prvog do sredine petog veka nove ere.

Pored otkrivenih ulica, otkrivene su i barake u kojima su stanovali legionari. Barake su gradjene ciglom i kamenom. Ispred ulaza u barake, a pored ulice, nalazio se trem sa stubovima. Izmedju trema i ulice otkriveni su kanali za odvod kišnice. I ulice i barake izgradjene su u pravilnom arhitektonskom sklopu, u odredjenim periodima trajanja kastruma.

Šetajujći parkom Kalemegdan, svejedno bio to Veliki ili Mali Kalemegdan, znajte da su, samo nekoliko santimetara ispod površine parka, rimskim ulicama, kojih više nema, koračali, a u barakama se odmarali, rimski legionari čiji je osnovni zadatak bio da na Dunavu, u Singidunumu, brane granicu (limes) rimske imperije i granicu prostiranja rimske kulture.

Ipak, da ponovimo, ovo je samo jedan isečak iz sedam hiljada godina duge istorije Beograda.