Archive for January, 2007

Beograd-Singidunum, drugi deo

rimska-dvorana.jpg U Beogradu, u Knez Mihailovoj ulici broj 56, neposredno pored parka Kalemegdan, nalazi se zgrada, koja je nekada bila hotel Srpska kruna, u kojoj je, danas, Biblioteka grada Beograda. U podrumu ove zgrade nalazi se jedna prostorija koju zovu Rimska dvorana. Zašto je tako zovu?

Prilikom adaptacije ove zgrade za Biblioteku naišlo se na ostatke jugoistočnog bedema Rimskog vojnog logora (castrum) koga je sagradila IV Flavia legia. Ustanovljeno je da pojedini zidovi zgrade Biblioteke leže na ostacima rimskog bedema. Srećna je okolnost da je rimski bedem, na ovom mestu, širok skoro pet metara pa je time omogućeno da se on sačuva i delimično prezentuje posetiocima ove dvorane. Istina, sve što je ovde sačuvano, sačuvano je u temeljnoj zoni. Posetioci mogu videti deo bedema sa lučnim otvorom u temeljnoj zoni. U ovom otvoru vidi se olovna cev, sačuvana in situ, kojom je dovodjena voda u kastrum. Desno od otvora nalazi se jedan deo kule, od brojnih kula kastruma, takodje vidljiv. Sve u svemu, ovde se mogu videti tri celine: deo bedema, deo vodovoda i deo kule. Ali, ima u podrumu Biblioteke i drugih rimskih ostaka arhitekture, koji nisu vidiljivi, a o kojima ću kasnije pisati.

Neposredno pored rimske kule, u Rimskoj dvorani, otkriven je i turski bunar, dubok preko deset metara, ali je on ispod poda dvorane i dobro osiguran, tako da se ne treba plaštiti da će se upasti u njega kad budete prisustvovali nekoj od brojnih društevnih aktivnosti, koje se odvijaju u ovoj prostoriji Biblioteke grada Beograda. Sve ovo upućuje da su se u Beogradu vekovima smenjivali narodi i kulture.

Rimska dvorana je još samo jedan sačuvani kutak istorije Beograda, koga su razni narodi različito nazivali: SINGIDUNUM, ALBA BULGARIAE, ALABANANDOR, NANDORALBA, NANDORFEJERVAR, GRIECHISCH WEISSENBURG, ALBA GRAECA, CASTELBIANCHO. Medjutim, slovensko ime grada: Beograd nadživelo je sve ove nazive. I dobro je što je tako.

juče je kiksnulo sa slikama, ali evo ih danas

papirne novčanice

Beograd-Singidunum, prvi deo

Beogradjani znaju gde je omanji trg koga su sami prozvali Plato. Gledano, na trg, iz Vasine ulice, levo je zgrada Filozofskog fakulteta, desno Kapetan Mišino zdanje, u sredini spomenik Njegošu. Izmedju spomenika Njegošu i Kapetan Mišinog zdanja nalaze se tri polukrušne apside, sagradjene od cigala-izrazito velikih dimenzija. Da li ste se upitali nekad šta je to i zašto je tu.

Mudri profesor, čini mi da se preziva Ličina, kad je projektovao zgradu Filozofskog fakulteta i izgled ovog trga, osetio je da će prošlost ukrasiti sadašnjost Beograda i mučio se dok je našao rešenje da ostatke rimskog Singidunuma-prvog poznatog imena Beograda, srećno uklopi u vizuru modernog grada.

Te tri apside su ostaci rimskih termi – javnog kupatila grada Singidunuma, koji je u trećem veku imao oko dvadeset hiljada stanovnika. Nije mali broj složićete se. Nešto zapuštenih ostataka na Kosančićevom vencu, nešto u Rimskoj dvorani (o kojoj ću kasnije pisati) – to je sve što se može videti od grada u kome je četiri veka boravila IV Flavia legija, u srećnim vremenima Rimske imperije, zvana srećna (felix).

Prošlost treba poštovati jer je proistekla iz sadašnjosti. Kakva nam je sadašnjost takva će nam biti i prošlost i budućnost. A kako se mi odnosimo prema prošlosti? Siguran sam da niko od vas ko čita ovo nije znao da se radi o ostacima rimske arhitekture. Zar na ovaj način da se upoznajemo sa svojom prošloću. Gde su odgovrni u ovom gradu, gde je taj Zavod za zaštitu spomenika. Jedna tabla sa kratkim obavešenjem i ništa više.

Ostaje mi da konstatujem: Beograde, treba te privesti da odgovaraš jer ne poštuješ zakonske i moralne norme ovoga vremena.

guglati – blogirati

Davno je bila 1938 godina, sta kazete gospodo na to!? Ja kazem, hajde da počnem da blogiram.  Kad neko može za Google da kaze hajde da guglamo, mogu i ja da blogiramo.



%d bloggers like this: