Archive for November, 2007

BEOGRAD i njegova Tvrdjava

beogradska-tvrdjava-za-blog.jpg
Na poslednjem uzvišenju zatalasane Šumadije prema severu, na rtu koga zapljuskuju vode moćnih reka Save i Dunava, traje već dve hiljade godina ona dragulj Beograda – Beogradska tvrdjava.

Počeli su da je grade, na prelazu prvog u drugi vek nove ere, rimski legionari da bi je Huni razorili a potom, tokom srednjeg veka, obnavljana je i rušena više puta. Gradili su je Srbi, rušili Turci, obnavljali Austrijanci i tako iz veka u vek ona je menjala svoj obim, izgled i gospodare, prevazilazeći svojim trajanjem mnoge generacije i vekove.

Oni koji žele da se detaljno upoznaju sa njenom istorijom preporučujem da pročitaju knjigu Marka Popovića koji je godinama radio na istraživanju Beogradske tvrdajve i svoje rezultate i rezultate drugih naučnika srećno ukonponovao u svoju knjigu Beogradska tvrdjava (drugo dopunjeno izdanje izašlo je 2006. godine, prvo 1982)

Čitajući ovu knjigu nameće se istina da je istorija Beogradske tvrdjave ne samo duga nego i veoma burna. Pisana je istorija glavnog grada Srbije krvlju i kamenom ali uvek je grljena ljubavlju i vremenom. Jer, istorija Beograda je istorija njegove tvrdjave.

Srećan sam da je i moja malenkost svojim istraživanjima doprinela da se Beogradska tvrdjava saglela u što boljem svetlu kako u vremenu tako i u prostoru.

Singidunum – Beograd

singidunum-za-blog.jpg

Arheolozi su utvrdili da je istorija Beograda duga sedam hiljada godina. Beograd je u različitim periodima svoje istorije nosio različita imena. Prvo poznato ime Beograda, u pisanim izvorima, javlja se u periodu rimske dominacije u našim krajevima. Tačnije, u prvoj polovini drugog veka nove ere i to pod imenom Singidunum. U kasnijim periodima Beograd će nositi različita imena od strane različitih osvajača. Ali, uvek je novo ime grada u osnovi prevodjeno slovensko ime Beograd koje se prvi put javlja 16 aprila 878. godine.

Rimski grad Singidunum čine četiri nedeljive celine:

  • Rimski vojni logor (kastrum)
  • Civilno naselje-grad (municipium i colonia Singidunum)
  • Groblja-nekropole (severozapadna, jugozapadna i jugoistočna)
  • Gradska teritorija (ager singidunensis)

Ako želite da o rimskom Singidunumu nešto detaljnije saznate najbolje je ako na vašem radnom stolu bude časopis Singidunum, koga izdaje Arheološki insitut u Beogradu u okviru svog Naučno-istraživačkog projekta za Beogradsku tvrdjavu.

Časopis izlazi povremeno, shodno dostignutim arheološkim rezultatima. Do sada su izašla četiri broja.

Šarganska “osmica”

sargansk-osmica.jpg

Ovom prugom sam nekada doputoavao na studije u Beogradu! Bilo je strmo i na jednom i drugom putu. Ali, stiglo se do cilja!!!

Koliko vidiš i čuješ toliko i …

Gledam na televiziji jednu emisiju i jedna starina kaže: glava manje pamti nego papir. Ja u sebi dodajem, bože mili, kako srpski seljak mudro i suptilno prevodi latinsku izreku: verba volant scripta manent.

BEOGRAD – Rimske terme

Rimske terme

Kopajući, 1968. godine, rov u koji bi se postavila cisterna za mazut iz koje bi se grejale prostorije zgrade u ulici Studentski trg br. 16, naišlo se, u severozapadnom delu parka na Studentskom trgu u Beogradu, na dobro očuvane ostatke rimskih zidova.

Arheološkim iskopavanjima, iste godine, ustanovljeno je, na osnovu očuvanih bazena i podnog grejanja, da se radi o ostacima rimskih termi (kupatilo).

Terme su u potpunosti istražene, konzervirane i dugo godina bile pristupačne i vidljive posetiocima ovog parka, u kome su, danas, spomenici Josifu Pančiću, Jovanu Cvijiću i Dositeju Obradoviću.

Napomenimo da su terme bile srećno uklopljene u raster ovog parka ali, vremenom terme su postale smetiše i najzad su zatrpane tako da većina stanovnika ovog grada i ne zna za njihovo postojanje.

Otkrivene i zatrpane terme su iz rimskog perioda, onog perioda kad imamo prvo zapisano poznato ime našeg grada: Singidunum. Grada koji je u rimskom periodu imao približno oko dvadest hiljada stanovnika i igrao značajnu ulogu u Rimskom carstvu time što je uzdignut na rang municipiuma i kolonije – statusa kojima su vrednovani rimski gradovi.

Evo još jednog primera kako se Beograd odnosi prema svom kulturnom nasledju. U jednom od prošlih postova, citirajući Njegoša, napisao sam: teško onom ko ukalja kalendar istorije. Ovim primerom Beograd ga ne samo da kalja, već ga je dobro… da ne završim misao.

Nobelovac Albert Camus napisao je: Il y a un temps pour vivre et un temps pour temoigner de vivre. Kako li će sledeće generacije svedočiti o vremenu u kome mi živimo?

Židovarsko blago

Židovarsko blago

Ako svratite u Vršac na čašicu dobrog vina ili poželite da paraglajderom poletite sa Vršačkog brega i u letu divite se lepoti ovog banatskog grada, a kad se, posle nezaboravnog leta, prizemnite svratite i do Gradskog muzeja gde ćete saznati nešto više o jednoj od najlepših arheoloških ostava, nadjdenih na teritoriji Republike Srbije.

Ostava je otkrivena u blizini banatskih sela Orešac, Dupljaja i Grebenac, na istočnom rubu Deliblatske peščare, na lokalitetu zvanom Židovar. Ova bogata ostava, sa više od dvesta predmeta, od srebra i ćilibara, težine veće od dva kilograma, suptilno je sagledana i arheološki interpretirana, u vremenu i prostoru, trudom trojice mladih doktora nauka sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kad pročitate ovu knjigu i vidite otkrivene predmete doživljaj će tek tada biti potpun.

Ostavu sačinjavaju srebrne kutije za čuvanje dragocenosti, nakit i toaletni pribor. Nastala na razmedju stare i nove ere i na granici Dačana i Skordiska ova ostava svojom brojnošču predmeta i raskošnošću svrstava se u dragulje minulih vremena.

Neka vas prilozena slika, dela ove ostave, ne ostavi ravnodušnim.



%d bloggers like this: