Archive for the 'Vreme prošlo' Category

NINA KIRSANOVA – primabalerina i arheolog

Posle Oktobarske revolucije mnogi Rusi nastanili su se u nekadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Medju njima bila je i Nina Kirsanova, rodjena 1898. godine u Moskvi. Posle Varšave i Bukurešta stigla je u Beograd i sa manjim prekidima živela u njemu sve do svoje smrti 1989. godine. Sahranjena je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Sećajući se ove sjajne balerine želim da istaknem da je diplomirala arhelogiju 1964. godine, u svojoj 66. godini života, a potom i magistrirala 1969. godine. Kao arheolog naročito se ineresovala za muzičke instrumente u starom Egiptu.

Retiki su primeri u svetu da neko sa toliko godina života završi fakultet. Ali, iz ovog primera vidi se da se upornošću i ljubavlju uvek može stici do cilja.

Advertisements

Šarganska “osmica”

sargansk-osmica.jpg

Ovom prugom sam nekada doputoavao na studije u Beogradu! Bilo je strmo i na jednom i drugom putu. Ali, stiglo se do cilja!!!

Srbija je pozvana… daleke 1884. godine

Gde smo bili, u čuvanju kulturnog nasledja, daleke 1884. godine, najbolje predočava donji tekst. Pročitajte! Srbija zove i opominje. Moramo li uvek biti poslednji?!

starinar-prva-strana.jpg

starinar-druga-strana.jpg

Antička arheologija

Ako ste ikad pokazali interesovanje za arheologiju – nauku koja na osnovu materijalnih ostataka sagledava prošlo vreme i duhovna zbivanja u njemu, pogledajte knjigu prof. dr Aleksandra Jovanovića i nećete se pokajati za prijatno provedene trenutke.

Jer, naše danas postaće juče.

knjiga-o-rimskim-nalazima.jpg

Aristotel i Aleksandar

Ovih dana počinje školska godina i veoma je važno ko će i kako vaspitavati brojnu decu. Koliko je to bitno najbolje govori sledeći primer.

Makedonskom kralju Filipu rodio se sin Aleksandar (Makedonski). Filp je zeleo da mu dete stekne najbolje obrazovanje pa se zato obratio pismom slavnom Aristotelu u kome je, pored ostalog, pisalo i sledeće:

Dragi Aristotele,

Srećan sam sto sam dobio sina ali sam isto toliko srećan što se rodio u vreme kad ga možeš ti vaspitavati.

Aristotel je rodjen 384. a umro 322. godine pre nove ere. Od 345 fo 335. godine bio je učitelj Aleksandru Makedonskom.

Aleksandar je rodjen 356 a umro 323. godine pre nove ere, godinu dana ranije od svog učitelja Aristotela.

Eto primera kome treba poveriti decu. Svakako najboljima! Ali… koliko mi možemo da utičemo?!

Ti si nesavladiv

U Delfima podno planine Parnas, u Grčkoj, u Apolonovom hramu boravila je proročica Pitija. I poznati i nepoznati ljudi dolazili su u Defe da im Pitija prorekne sudbinu. Medju mnogima bio je i Aleksandar Makedonski.

Pitija sva u ekstazi i žvakajuci lovorov list oklevala je da Aleksandru prorekne sudbinu. Aleksandar, nestrpljiv i besan, zgrabio je Pitiju i pokušao da je izvuče iz skloništa. U tom rvanju Pitija je reka Aleksandru: Ti si nesavladiv.

Kako je bio veoma ambiciozan i delimično ljubomoran na osvajanja svoga oca, Aleksandar je Pitijine reči shvatio da ga niko ne moze savladati u osvajanju Azije, pa je, prešavši Helespont, u svojim pohodima stigao i do reke Inda u Aziji, a u Africi do libijske pusitnje i to veoma uspešno, bez ijednog poraza. Čuvene su njegove pobede na reci Graniku i kod Isa i Gaugamele.

Aleksandar je umro u Bagdadu, veoma mlad, u svojoj trideset i trećoj godini, ne ostavljajući sebi naslednika. Rodjen je 356 a umro 323. godine pre nove ere.

Poredjenja radi, recimo da je Napoleon Bonaparta u tim godina tek počinjao vojničku karijeru, a Gaj Julije Cezar nije ni pomišljao na osvajanja.

Slobodno mogu reći da istorija ne poznaje većeg vojskovodju od Aleksandra Makedonskog, sina Olimpije i Filipa.

Delfi

Svako ima svoju prošlost

Nama, Srbima, Evropa, a naročito Brisel – mesto gde je skoncentrisana ogromna moć, prebacuju da se mnogo bavimo svojom prošlošću. Dodaću, koje se mi i ne stidimo.

Na prostoru tog istog  Brisela i oko njega živelo je, u prošlosti, jedno pleme sa imenom Nervi. Evo, u nekoliko citata, kako je to pleme video slavni Cezar kad je osvajao nekadašnju Galiju:

  • … Imaju dvanaest gradova i obećavaju 50.000 vojnika. Isto toliko žele dati Nervi; ti su medju njima najsuroviji.

  • … U njihove krajeve ne smeju zalaziti trgovci. Nije dopušteno uvoziti i drugu robu koja je bila prilika za raskošan život. Drže da to sve mlitavi duh i umrtvljuje junaštvo. Kao narod su surovi i neobrazovani.

  • … Nedostajalo im je gvozdeno orudje koje je za tu vrstu posla bilo prikladno, te su teškom mukom morali busenje seći mačem, a onda rukama i u kabanicama prenosili zemlju.

Kao što se vidi svako ima svoju prošlost i na njemu je da odluči da li će se nje stideti ili ne.



%d bloggers like this: