Archive Page 2

Godišnjak grada Beograda i na vebu

Muzej grada Beograda objavio je dva diska sa digitalno izdatim knigama Godišnjaka grada Beograda i to sveskama  od I-XX. Ovih dvadeset knjiga možete, ako ne posedujete diskove, naći i na vebu. Otvorite link DOBRODOŠLI, u desnom donjem uglu kliknite na МГБ, zatim na Publikacije, potom na sliku Godišnjak, a onda iz padajućeg menija možete da preuzmete željeni članak u PDF-u. Inače do sada su izašle LIV knjige ove vredne publikacije.

PS: Pre neki dan Muzej je promenio naslovnu stanu.  Igraju se nemaju drugog posla. Dali su prezentaciju na veb a nije ni završena.

Advertisements

Muzej grada Beograda i njegove dve prezentacije na vebu

Muzej grada Beograda ima na vebu dve prezentacije sa istom temom. Jedna je DOBRO DOŠLI a druga je DOBRODOŠLI. Mora da je došao i novi direktor.

Beograd-Singidunum, rimski kastrum-Pariska ulica

Sve do 1973. godine smatralo se da je rimski kastrum zauzimao  samo prostor Gornjeg grada Beogradske tvrdjave. Medjutim, svojim iskopavanjima na Malom Kalemegdanu u neposrednoj blizini paviljona Cvijeta Zuzorić konstataovao sam pravac pružanja severoistočnog bedema kastruma i time ustanovio da je kastrum zahvatao i prostor Malog Kalemegdana. Sledećih godina odredio sam pravac pružanja jugoistočnog bedema i to u Biblioteci grada Beograda, tačnije u prostoriji danas nazvanoj Rimska dvorana kao i u parku ispred ulaza u Biblioteku gde se nekad nalazio spomenik Milanu Rakiću. Narednih godina ispod velike šetne staze kojom se ulazi na Veliki Kaelemegdan iz pravca francuske ambasade ustanovljen je i poslednji pravac prostiranja bedema, tj jugoazapadni bedem kastruma. Time je utvrdjeno da se rimski kastum (rimski vojni logor)  nalazio na prostou Donjeg i Gornjeg grada Beogradske tvrdjave, parka Veliki i Mali Kalemegdan kao i u delu modernog grada.

Sondažnim iskopavanjima na prostoru Velikog Kalemgdana ustanovljene su rimske ulice sa tremom ispred vojničkih baraka i brojni arheološki nalazi koji upućuju da je kastrum u Singidunumu sagradila IV Flavaia legia krajem prvog i početkom drgugog veka nove ere. Takodje, u eskarpi parka Veliki Kalemegdan  konstatovane su rimske barake, ali zbog tramvajskih šina one, ranijih godina, nisu mogle biti u potpunosti istražene. Ovih dana rekonstrukcijom Pariske i Ulice Tadeuša Košćuškog, tačnije rekonstrukcijom tramvajski šina, u produžetku ranije otkrivenih baraka, otkrivene su vojničke barake na znatnom većem prostoru, jer se veći deo povrsine i istrazuje.

U arheološkom smislu ovi najnoviji nalazi ne prestavljaju nešto posebno, pogotovo što je raspored rimskih gradjevina u svakom rimskom kastrumu, malte ne unificiran. Logično je da dominiraju vojničke barake što je potvrdjeno i ovim najnovijim nalazom.

Što se tiče prvog i osnovnog zadatka arheoligije da se svaki arheološki nalaz odredi u prostoru to je sa kastrumom u Singidunumu uradjeno. Medjujtim, postoji i drugi zadatak arheologije da se svaki nalaz sagleda i u vremenu. Kako je kasturum u Singidunumu trajao od prvog do sredine petog veka, treba  puno arheoloških nalaza da se dodje do tačnih odrednica.

O svim gore pomenutim nalazima pisao sam detaljno u stručnoj literaturi kao i u ovom blogu, dajući sumarni pregled iskopavanja u kategoriji Casstrum legionis.

Na donjim slikama su nalazi otkriveni u Pariskoj ulici u junu i julu 2009.  godine

Pariska-kastrum

Pariska-ulica-kastrum

Pariska-ulica-u-Beogradu

KAPOR i njegovo vreme

Čitam ovih dana knjigu Mome Kapora sa naslovom ISPOVESTIAutobiografski roman (Beograd 2008, drugo, prošireno izdanje) i ne mogu da verujem donjem tekstu. Skenirao sam stranicu knige da je niko, pa ni vreme, ne može izbrisati.

Uvek volim da citiram onog srpskog seljaka koji kaže: glava manje pamti nego papir.

Ispovesti

EUnetPhone – korisno i isplativo

U januaru mesecu sam rodjen, u januaru mesecu sam napisao svoj prvi post, u januaru mesecu sam počeo da koristim Eunetov servis:  EUnetPhone i nisam se pokajao. Može da se uštedi dosta para. Uverićete se sami prateći svoj nalog.

Eunet ovim servisom nudi dve opcije za korisnike ADSL. Prva je da sa svog fiksnog telefona na kome je realizovan EUnetADSL pozovete  (011)3020204 i posle dobijenog obaveštenja unesete željeni broj lica koje pozivate u inostranstvu.

Drugi način korišćenja ovog servisa je preko vašeg računara, nakon instaliranja SIP klijenta.

Da bi sve radilo kako treba morate prvo servis aktivirati, tako što pozovete tehničku podršku Euneta i kažete svoj matični broj i broj telefona na kome je ralizovan ADSL. Posle nekoliko minuta sve je spremno i možete početi sa telefoniranjem.

I to je to. Sve je objašnjeno na sajtu Euneta.

La grande Serbie

Ne bavim se politikom već knjigom. Na kraju knjige ISTORIJA SRPSKOGA NARODA koju je napisao Stanoje Stanojević  a knjiga objavljena 1926. godine nalazi se bibliografija, tačnije dodatak bibliografiji, objavljenih knjiga o istoriji tri južnoslovenska  naroda.

Mnogo se priča o toj Velikoj Srbiji pa naidjoh na jedan naslov, odnosno knjigu, objavljenu daleke 1915. godine. Koga interesuje nek pročita i vidi o čemu se radi, moje je bilo da ukazem na postojanje ove knjige koju, istina, nisam ni video ni pročitao.

Pogledaj sliku:

velika-srbija

Sopoćani juče i danas

Ako nekad svratite do manastira Sopoćana  uporedite današnje stanje sa ovom slikom:

sopocani-manastir



%d bloggers like this: