Archive for July, 2007

Ti si nesavladiv

U Delfima podno planine Parnas, u Grčkoj, u Apolonovom hramu boravila je proročica Pitija. I poznati i nepoznati ljudi dolazili su u Defe da im Pitija prorekne sudbinu. Medju mnogima bio je i Aleksandar Makedonski.

Pitija sva u ekstazi i žvakajuci lovorov list oklevala je da Aleksandru prorekne sudbinu. Aleksandar, nestrpljiv i besan, zgrabio je Pitiju i pokušao da je izvuče iz skloništa. U tom rvanju Pitija je reka Aleksandru: Ti si nesavladiv.

Kako je bio veoma ambiciozan i delimično ljubomoran na osvajanja svoga oca, Aleksandar je Pitijine reči shvatio da ga niko ne moze savladati u osvajanju Azije, pa je, prešavši Helespont, u svojim pohodima stigao i do reke Inda u Aziji, a u Africi do libijske pusitnje i to veoma uspešno, bez ijednog poraza. Čuvene su njegove pobede na reci Graniku i kod Isa i Gaugamele.

Aleksandar je umro u Bagdadu, veoma mlad, u svojoj trideset i trećoj godini, ne ostavljajući sebi naslednika. Rodjen je 356 a umro 323. godine pre nove ere.

Poredjenja radi, recimo da je Napoleon Bonaparta u tim godina tek počinjao vojničku karijeru, a Gaj Julije Cezar nije ni pomišljao na osvajanja.

Slobodno mogu reći da istorija ne poznaje većeg vojskovodju od Aleksandra Makedonskog, sina Olimpije i Filipa.

Delfi

Svako ima svoju prošlost

Nama, Srbima, Evropa, a naročito Brisel – mesto gde je skoncentrisana ogromna moć, prebacuju da se mnogo bavimo svojom prošlošću. Dodaću, koje se mi i ne stidimo.

Na prostoru tog istog  Brisela i oko njega živelo je, u prošlosti, jedno pleme sa imenom Nervi. Evo, u nekoliko citata, kako je to pleme video slavni Cezar kad je osvajao nekadašnju Galiju:

  • … Imaju dvanaest gradova i obećavaju 50.000 vojnika. Isto toliko žele dati Nervi; ti su medju njima najsuroviji.

  • … U njihove krajeve ne smeju zalaziti trgovci. Nije dopušteno uvoziti i drugu robu koja je bila prilika za raskošan život. Drže da to sve mlitavi duh i umrtvljuje junaštvo. Kao narod su surovi i neobrazovani.

  • … Nedostajalo im je gvozdeno orudje koje je za tu vrstu posla bilo prikladno, te su teškom mukom morali busenje seći mačem, a onda rukama i u kabanicama prenosili zemlju.

Kao što se vidi svako ima svoju prošlost i na njemu je da odluči da li će se nje stideti ili ne.

Srpski spomenici kulture na UNESKO-voj listi svetske baštine

Kad pročitate naslov, prenesite sinu i unuku da i Srbija ima čime da se ponosi i recite  im da to  nisu mitovi kako nam zapadna Evropa godinama prebacuje da s njima živimo.

Znate li onu pesmu: Gračanica, Mileševa o vama se pesma peva, Sopoćani i Dečani – vekovima ovenčani…

Sopoćani

Manastir SOPOĆANI (proglašen 1979) 

stari-ras-za-blog.jpg

Stari RAS – Gradina (proglašen 1979)

Studenica

Manastir STUDENICA (proglašen 1986)

Visoki Dečani

Manastir VISOKI DEČANI (proglašen 2004)

Bogorodica Ljeviška

Prizren: BOGORODICA LJEVIŠKA (proglašen 2006)

Gračanica

Manastir GRAČANICA (proglašen 2006)

Pećka patrijaršija

PEĆKA PATRIJARŠIJA (proglašen 2006)

Gamzigrad

GAMZIGRAD-FELIX ROMULIANA (proglašen 2007)

Moca i Sima

Dve slatke mačkice, svaka na svoj način, koristi izum mudrih ljudi:

Nevena za blog

Grinički meridijan

Desna noga je na zapadnoj a leva na istočnoj polulopti, u sredini je linija griničkog meridijana koji prolazi kroz: Veliku Britaniju, Francusku, Španiju, Alžir, Mali, Burkinu Faso, Togo i Ganu.

Nenad za blog

Atino moja prekrasni grade…

Ima dvadeset i dve godine kako nisam bio u Atini. Ostaje mi da kažem: Atino moja, prekrasni grade, bisere Grčke, boginjo Helade, srcem ti želim da i dalje rasteš i cvetaš ponose Evrope – voljeni Sokratov grade…

Akropolj

Tacit i Germani

Evo kako je poznati rimski pisac Kornelije Tacit (rođen oko 55 a umro oko 120. godine nove ere) u svom delu Germanija video daleke pretke Nemaca:

“…I ja mislim, kao i neki drugi pisci, da se germanska plemena nisu mešala sa tuđincima niti se ženila od njih; prema tome ceo germanski narod ostao je čist, nepomešan, i naliči samo na sebe. Otuda svi Germanci, i ako ih je toliko mnogo, imaju isti spoljašnji izgled; prkosne, plave oči, riđu kosu, ogromno telo, sposobno samo za napad. Za rad i za štrapace nisu sposobni, a najteže još podnose žeđ i vrućinu; na hladnoću i na glad naučila ih je, međutim, surova klima i siromaštvo…”



%d bloggers like this: